Pesma ptica

Ima nečega u pesmi ptica, koja ispunjava noćnu tišinu.
Kao kadar kome fali nešto...
Tu je mnogo toga, ali ipak je prazno.
Fali ta jedna stvar, da od ničega napravi mnogo.

Comfortably numb

Kada odbacis ljude, odaljis se, stvoris svoj svet i provodis vecinu vremena u njemu, sanse au velike da ces da izgubis osecaj za svet i da postanes jedno sitno nadrkano stvorenje uskih vidika koje vise ne vidi sirok kadar. Nauk? Nemoj odbaciti svet oko sebe. Bez sirokog kadra si samo jedna mizerna figura koja caruje u svom malom akvaruju of uma

Retki magicni trenutci

Voleo bih da mogu da zivim one retke kratke trenutke koji se dese na samo par sekundi kad prodjes ulicom a pravi zvukovi i mirisi spoje sinapse na pravi nacin... Na sekundu ili dve.

Osecam se prazno, kao da nisam uradio dovoljno toga. Pa uzmem da radis vise. A sto vise radim praznije se osecam. Zanimljivo

jedna stara kalemegdanska misao

gledam ljude koji ulaze u park, dosli malo da prosetaju po Kalishu. korak onako vojnicki, zustar, samo fali frulica da svira "When Johnny comes marching home from war".
bre ljudi ne znaju vise ni da setaju, nego kao po kazni. Da odsetaju krug pa brzo kuci, da vas neko slucajno ne uhvati kako uzivate!

Mobile Blogging from here.

[Posted with iBlogger from my iPhone]

sreca briga rados'

Razmisljam se nesto... Kad god mislim o nekom idealnom mestu, nekom drugom mestu, gradu, vremenu ono sto ih cini idealnima je bezbriznost. Sve o cemu mastam kao idealnom je uvek magicno liseno brige. Cim u taj idealni svet unesem svakodnevne brige i nervoze on postaje isti kao i ovaj moj sada, samo negde drugo.

Note to self: Svaki svet moze biti idealan.

Popravka

Da se razumemo nesto. Kad me zovu ljudi i pitaju sta radim, a ja odgovorim "Popravljam auto", redovno dobijem kontra-pitanje "Pa sta koji moj popravljas, tek si ga kupio...?". Evo da razjasnim; Sve sto nisam ja sastavio svojim rukama smatram pokvarenim u najavi i racunam da ga treba popraviti pre ili kasnije makar to znacilo samo rastavljanje i sastavljanje :D