Saturday, November 16, 2013
Comfortably numb
Kada odbacis ljude, odaljis se, stvoris svoj svet i provodis vecinu vremena u njemu, sanse au velike da ces da izgubis osecaj za svet i da postanes jedno sitno nadrkano stvorenje uskih vidika koje vise ne vidi sirok kadar.
Nauk? Nemoj odbaciti svet oko sebe. Bez sirokog kadra si samo jedna mizerna figura koja caruje u svom malom akvaruju of uma
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
Što je čovek stariji, veći napor treba uložiti u sticanje novih prijatelja, čak i održavanje starih prijateljstava. Tako se lako pogubimo (naročito u fazi u kojoj smo mi trenutno) da i ne primetimo kad postanemo robovi svakodnevice i svedemo se na rođendanska okupljanja (kad nas ne mrzi da se cimamo i trošimo novac, jel').
ReplyDeleteA to dovodi do ovog što si primetio... I tako lepo rekao. :)
Dodala bih samo još i to da je okruženost istomišljenicima podjednako pogubna. Nekad, kad iskoračim iz svog (finog) sveta i društva, osećam se kao da sam upala u film, ne znam kako stvari funkcionišu izvan moje zone komfora. Činjenica da si 99% vremena ušuškan i okružen dragim, dobrim i pametnim ljudima je skupa i kad-tad je moraš platiti. A rešenje ne vidim. Ili me samo mrzi da se cimam. :)
Hvala ti što si ponovo počeo da pišeš, vratio si me na stare tekstove, koje sad čitam skroz novim očima.